Surah Yusuf Ayahs #69 Translated in Bosnian

A kad otvoriše tovare svoje i nađoše da su im vraćene stvari njihove, oni rekoše: O oče naš, šta možemo više poželjeti? Evo, vraćene su nam stvari naše, i hranom ćemo čeljad našu namiriti, i brata našeg ćemo čuvati, a i jedan kamilin tovar hrane ćemo više dobiti; to je neznatan tovar.

Ja ga s vama neću poslati – reče – dok mi se tvrdo Allahom ne zakunete da ćete mi ga doista vratiti, osim ako ne nastradate. I pošto mu se oni zakleše, on reče: Allah je jamac za ono što smo utanačili!

O sinovi moji – reče onda – ne ulazite na jednu kapiju, već na razne kapije, a ja vas ne mogu spasiti od onoga što vam Allah odredi; moć pripada jedino Njemu, ja se u Njega uzdam, i neka se samo u Njega uzdaju oni koji se uzdaju!

I kad uđoše onako kako im je otac njihov naredio, to im nimalo nije pomoglo da budu pošteđeni onoga što im je Allah bio odredio, jedino se ostvarila želja Jakubova, koju je izvršio, a on je, uistinu, veliki znalac bio, zato što smo ga Mi naučili, ali većina ljudi ne zna.

I kad iziđoše pred Jusufa, on privi na grudi brata svoga i reče: Ja sam, doista, brat tvoj i ne žalosti se zbog onoga što su oni uradili.